Када је почетком 2010. године у књизи „Обамин синдром” прогнозирао да ће Барак Обама, по питању америчких војних интервенција, коришћења дронова и тортуре осумњичених терориста, бити једнак ако не и гори од свог претходника Џорџа Буша, како каже, изгубио је многе пријатеље у САД. Рекли су му да прерано осуђује Обаму и престали да га зову или да му пишу.
„Сада кажу да сам био у праву”, каже у разговору за „Политику” Тарик Али, британски писац пакистанског порекла, који важи за једног од водећих лево оријентисаних интелектуалаца, раме уз раме с Ноамом Чомским.
Човек који је својим учешћем на антиратном протесту испред америчке амбасаде у Лондону 1968. био инспирација „Ролингстонсима” да сниме песму „Street Fighting Man”, ни данас не одустаје од свог антиратног активизма, али и критике неолибералне диктатуре капитала, национализама и религијског екстремизама широм света. На питање да ли себе види као прозападног филозофа који није баш миљеник званичног Запада или можда као исламског интелектуалца, Али без размишљања каже да не верује у идентитет.
„За мене то не значи ништа. Одрастао сам у време када идентитет није толико значио. Веровали смо у универзалност. И никад нисам био религиозан. Наравно, одрастао сам у исламском свету и рођен сам у тој култури и најбољи део те културе је део мене. Али, муслимане посматрам исто као што посматрам хришћане, Јевреје или било кога другог”, каже Али који је у својој седамдесетој години још вештији у надахнутом аргументовању својих ставова него што је био пре пола века када је као студент Оксфорда ватрено полемисао о рату у Вијетнаму с Хенријем Кисинџером, тада још професором Харварда који ће касније постати државни секретар САД.
